najdrazi,
ziva sam i dobro sam!
moj novi posal je odlican, tretiraju te ko osobu, slobodni vikendi, fixno radno vrijeme od 8 sati.....

cudo jedno
pusa, volin vas jako o o o o o ;)

Zašto počinjem sumnjati u sebe, u neke svoje teško stečene i duboko ukorijenjene karakterne osobine? Zašto mi dolaze periodi kad mi je dosta svega i najradije bi sve odgurnula od sebe, a istovremeno sam toliko navikla na ljude koji me okružuju, koje volim, do kojih mi je stalo, da ne znam šta bi bez njih!?

Sama sam sebi kontradiktorna, nerviraju me sitnice, očekujem da me ljudi shvate i da uoče sami (bez da ih ja na to upozoravam) da mi treba zraka, da mi treba neka asistencija, da….
Užas mi je u glavi, košmar, novi momenti me taru, pokušavan se nekako snać u svemu tome i pritom očekujem da je svima jasno kako mi je!!!!!!!
A kad realno sagledam (kad spustim glavu sa svog oblaka), kako ikome može bit išta jasno ako ja ne kažem točno šta je?????

I da, moja karma, ja san jaka osoba, ja sve mogu, ja ću to sve odradit, nije frka! E, pa nisan jaka!¨!!!!!!!!! istina, mogu puno toga, čak i sama, imala san nekoliko situacija u životu di se pokazalo da je to stvarno tako, da nije pusta priča, ali………………unutar sebe, ja san ipak mala, maza, curica koja neće nikad odrast, kojoj triba tetošenje……

Šta je pjesnik tija reč? Neznan kakp da složin kockice, život se slaže, na lakši ili teži način, ali ide dalje, ali mi je u glavi košmar, uobičajeni grč, opet ona velika i odrasla Ja igra igru, upravlja, razmišlja……a kad će mala doć do izražaja, kad će bit momenat opuštanja, hoće li ikad ona maza u meni bit zadovoljena skroz?
Triba li ugušit dite u sebi, jel to ono nešto šta dođe s godinama, ljudi to zovu i ''odrastanje''?

evo mi je sad pala na pamet jedna tako slatka situacija. za one koji ne znaju, tiramol je štrik za sušenje robe, ali na koloturu (kome nije jasno, sorry)
dakle, dok san jedan dan nakon faxa išla na klasičnu kavu u grad, otišle smo u Meeting pointa (na vrhu Marmontove, u Splitu, naravno)
i ja se baš nekako opustila, bila je neka klasična priča kako je split i star i mlad, kako nas sve više lomi modernizacija, kako je i centar grada, koji je kao stara, povijesna jezgra, pomalo postao moderniziran, pa pogledaj samo Marmontovu, sa tim novim lampama, pa...... I onda ja dignen glavu, i vidin robu kako se suši na tiramolu! u centru grada, iznad fency kafića, pored Manga, Benettona........teška modernizacija, ali tiramol je i dalje tu!!!!!!!
to je bija dokaz kako i pored svih promjena novog doba, uvik mora ostat bar trag nečega starog

Evo me ljudi opet!
I u ovoj godini, koju ste nadam se svi dočekali sretni veseli i sa svojim najmilijima!
Ja san je dočekala radno, ali i tila san tako, zaključila san da je u redu da ovu godinu završin na najbizarniji mogući način, jer je bila apsolutno luda godina!!!!
svašta san prošla, i kad se sve malo bolje zbroji, opet nekako lepe potiskuju ružne, i oni najteži momenti se zaborave, i....
A čeka me jedna isto tako opaka, 2006, i ko zna šta nosi... Danas san službeno dala otkaz, i moji su gazde to primilli poprilično šokirano, ali nije bilo nikakvih ispada kakve san očekivala, možda me to još čeka, ne znan, možda in je šok odgodija reakciju... za one koji ne znaju, ja sad živin cca 500 km od Splita (hometown), a moj novi posal je nekih cca 400 km od Splita, šta znači da opet selim, i da opet neču doma..... Valjda mi je to nekakva karma, ne znam, ali znan da ne znan nikoga sa čudnijim životom od mog (ili se to meni samo čini)
Ne znam, pusa

Pada mi na pamet ona …kuca pred vratima….

Ni ne stignen mislit da su kao, neki blagdani, a ja toga nisan baš ni svjesna previše.

Iman puno posla, strava jedna, sezona je u mojoj firmi, pa radimo ujutro od 7 navečer do 8, toliko smo svi živčani i ludi da boli….
I nije čudo da ne stignen pisat, ne stignen ni mislit.
Bila san kući za Božić, bilo mi je divno, toliko toplo oko srca, iako, lagano postajen svjesna da to više nije moj grad, da ne živim tu…

I ponovo, odlučila san neke velike stvari, ponovo dolazi do preokreta u mom životu, nadan se da će ispast sve ok……

Ljudi, želin vam sve naj naj naj u životu koji se nastavlja, a biće bolji, virujte….

Sretna vam NOVA

ljudi moji, želin van sve najbolje, puse svima, ja se davin u posluuuuuuuu

najdraži moji, teško je kad se navikneš na određeni tretman....ja san naviknuta na maženje, tetošenje, i zna se da san takva (ja obično kažen kako su me najbolji prijatelji razmazili, pa su tako digli prosjek ostalima koji mi se pokušavaju približit, jer ja san naviknuta na puno..)
e, sad mi je na poslu toliko ludilo da ne stignen ni naspavat se pošteno, o drugim ljudskim potrebama da i ne pričan, al svejedno......i dalje me povremeno uvati potreba za maženjem...i zato, napiši mi pesmu....

pusa

Malo me strah, i to se lagano pretvara u paniku koja me tu i tamo obara s nogu, pa upadan u depresiju, pa se izvučen pa opet tako….dokle?

Strah me nekih odluka koje bi trebala donit, a bitno utječu na moju budućnost, i neznan šta je pametnije i šta bi tribala napravit, i ne bi se tila zaletit, pa da mi bude krivo kasnije, a opet, da ne bi ne reagirala, pa da radi toga ne žalin….

U zadnjih godinu dana san masu promjena doživila, shvatila neke stvari, uozbiljila se u puno toga, prošla puno lipoga i puno gruboga, ali to je škola, i nije mi žaj zbog ničega…..

Ali, šta sad, uskoro se ponovo nalazin na prekretnici, i šta ću onda???
A niko mi ne može pomoć, to je samo moja odluka! Ili da opet pustin sudbini da uplete svoje prste i odluči umisto mene???

nije me bilo, ali nije depresija tome kriva.. a, ne, ne, neće više, nedan se ja tako lako! bila san doma 4 dana, napokon napunila baterije, smirila strasti, ispričala se s najboljon prijateljicon (predivna je stvar imat nekoga takvoga, ko je spreman odvojit svo svoje vrime, i radit sa mnom sve šta mi padne na pamet, pa makar to bilo i pituravanje kose u subotu navećer, kad normalni ljudi idu vani)...
posla ima brdo, al neka, brže prolaze dani.....
čitan vas sveeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee i volem jako!!!!!!!!!

evo, samo da se javin, dobro je!!!!!!!!ništa se spektakularno nije desilo, jućer san bila koma, ali posli kiše dolazi sunce, pa san danas, usprkos šugavom vrimenu, nakon duugo vrimena, vesela!
i ka šta kaže TBF- Ništa mi neće ovi dan pokvarit!!!! e, da, i kupila san Bingo!!
pusaaaaaaaaaaaaaaa